Kruži priča da su banane najpopularnije voće u američkoj ishrani. Mi bismo mogli da kažemo, da to nije slučaj samo sa Amerikancima, već i sa mnogim drugim evropskim narodima. I zaista, banane su toliko raznovrsno upotrebljive, ukusne, zgodne, hranljive i zašto da ne, zavodljive.
Navešćemo vam nekoliko interesantnih činjenica u vezi sa ovim slatkim namirnicama.
Banane se klasifikuju, verovali ili ne, kao bobičasto voće.
Banane se mogu smatrati voćkama koje popravljaju raspoloženje jer sadrže amino kiselinu triptofan i vitamin B6 za koje se zna da pomažu u proizvodnji serotonina u organizmu.
Banane imaju visoke količine kalijuma i nizak nivo soli, pa pomažu u snižavanju krvnog pritiska i štite zdravlje srca.
Unutrašnjost kore banane olakšava svrab i upalu (ujed insekta ili otrovni bršljen).
Banane su idealne kao užina pred trening jer su pune kalijuma koji potpomaže održavanje nervnih i mišićnih funkcija tokom treninga.
Ljudi dele oko 50 % svog DNK sa bananama.
Banane su idealni probiotici jer imaju puno hranljivih vlakana.
Koliko kalorija ima u banani?
Jedana banana prosečne veličine (118 g) ima 105 kalorija, od toga 3.5 kalorije iz masti.
Nutritivne vrednosti banane
Ukupan broj masnoća iznosi 0.4 g, od čega je zasićenih masti 0.1 g i polinezasićenih masti 0.1 g. Transmasti i mononezasićenih masti nema, kao ni holesterola.
U jednoj banani ima 1.2 mg natrijuma i 422 mg kalijuma, što predstavlja 12 % od preporučenog dnevnog unosa.
Ukupan broj ugljenih hidrata je 27 g (9 %), od čega je hranljivih vlakana 3.1 g (12 %), šećera 14 g, a proteina 1.3 g.
Banana sadrži najvažnije vitamine: vitamin A (1.5 %), vitamin C (17 %), kalcijum (0.5 %) i gvožđe (1.7 %).
Prednosti za zdravlje i druge značajne činjenice o banani
Šta je sve dobro u vezi sa bananom kao namirnicom koju treba svakodnevno jesti? Pored toga što je bogata vitaminom B6, banana je i odličan izvor vitamina C, mangana i hranljivih vlakana. Ove činjenice idu u prilog našem zdravlju.
Takođe, banane nemaju masnoće, ni holesterol i skoro da ne sadrže natrijum.
Smatra se da su banane možda i najbolji voćni izvor vitamina B6. Vitamin B6 iz banana se lako apsorbuje u organizmu i jedna banana srednje veličine može da pruži oko jedne četvrtine vaših dnevnih potreba za ovim vitaminom.
Vitamin B6 pomaže organizmu da proizvodi krvne ćelije, da metaboliše ugljene hidrate i masnoće i pretvara ih u energiju, potom da metaboliše aminokiseline i da uklanja neželjene hemikalije iz vaše jetre i bubrega. Na kraju, ovaj vitamin održava zdravim naš nervni sistem.
Poznato je da je vitamin B6 veoma dobar za trudnice i za razvoj deteta.
Pored vitamina B6, banane su vrlo respektabilan izvor vitamina C. Mnogi ljudi ne povezuju banane sa ovim vitaminom, ali trebalo bi da znate da jedna banana prosečne veličine daje oko 10 % vaših dnevnih potreba za ovim vitaminom.
Već je dobro poznato kakve sve prednosti ima vitamin C kada su naš organizam i naše zdravlje u pitanju. Vitamin C pomaže u zaštiti organizma od oštećenja tkiva i ćelija. Uz pomoć vitamina C naš organizam bolje apsorbuje gvožđe.
Takođe, ovaj vitamin pomaže našem organizmu da proizvodi kolagen, protein koji održava našu kožu, kosti i ukupno telo.
Vitamin C podržava zdravlje mozga jer proizvodi serotonin, hormon koji utiče na ciklus sna, raspoloženje i doživljaj stresa i bola.
Mangan koji banane sadrže je odličan za našu kožu
Jedna banana srednje veličine daje približno oko 13 % od naših dnevnih potreba za ovim nutritivnim sastojkom.
Mangan vam pomaže da vaše telo stavra kolagen i štiti kožu i druge ćelije od štete koju nanose slobodni radikali.
Kalijum u bananama je dobar za zdravlje našeg srca, kao i za krvni pritisak
Jedna banana normalne veličine pruža oko 320 do 400 mg kalijuma, što je oko 10 % naših dnevnih potreba za kalijumom.
Kalijum pomaže organizmu da održava zdravlje srca i normalan krvni pritisak. Pored toga, u bananama ima vrlo malo natrijuma.
Ova kombinacija (malo natrijuma, dosta kalijuma) pomaže da kontrolišete visok krvni pritisak.
Banana kao saveznik u dobrom funkcionisanju digestivnog sistema
Banane pomažu varenje i bore se protiv svih vrsta problema vezanih za gastrointestinalni trakt. Jedna banana daje oko 10 do 12 % naših dnevnih potreba za hranljivim vlaknima. Zdravstvene organizacije preporučuju unos od 20 g za žene i 26 g za muškarce.
Rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna igraju vrlo važnu ulogu u održavanju optimalnog zdravlja. Rastvorljiva vlakna pomažu organizmu da kontroliše nivoe šećera u krvi i u oslobađanju od masnih supstanci kao što je, recimo, holesterol.
Nerastvorljiva vlakna pridodaju težinu i mekoću stolici, pa to olakšava našu probavu. Na taj način nam stomak ostaje zdrav i štiti se od štetnih bakterija.
Banane, naročito one koje su tek sazrele, sadrže skrob koji se ne vari (otporni skrob) i koji se nalazi u našem tankom crevu. Ovaj skrob može da prođe do debelog creva. Na taj način banane nam pomažu da održavamo svoju težinu jer nas to čini duže sitim.
Banane mogu da pomognu u borbi protiv gastrointestinalnih problema kao što su konstipacija, čir na želudcu i gorušica.
Banane daju energiju, a ne sadrže masnoće i holesterol
Banane sadrže tri prirodna šećera – sukrozu, fruktozu i glukozu. Ove vrste šećera daju nam izvor energije koji ne sadrži masnoće i holesterol.
Kao takve, banane su idealne, naročito za decu i sportiste i to za doručak, dnevnu užinu, posebno pre ili posle treninga.
Kako znati koje je najbolje doba dana za unos banana?
Najbolje vreme za banane zavisi od vaših nutritivnih potreba i onoga što preferirate. Generalno, ukus i nutritivna vrednost banana se menja sa njihovim ciklusom zrenja.
Tek sazrele banane su manje slatke nego one potpuno sazrele jer se skrob nije u potpunosti razložio na proste šećere.
Prednost unosa tek sazrelih banana leži u tome što ćete duži period da ostanete siti.
S druge strane, potpuno sazrela banana sa tamnim pegicama na kori se lakše vari i može da vam da energiju koja vam je neophodna pre treninga.
Zbog čega neki nutricionisti tvrde da nije dobro jesti bananu za doručak?
Da li ste uvek u žurbi dok se ujutru spremate za posao? Obično, prva stvar koju preskačemo jeste doručak. Tada se često odlučujemo da uzmemo bananu. Jednosatvna je za konzumaciju i ukusna.
Međutim, istraživanja pokazuju da to možda i nije dobra navika i da treba izbegavati bananu za doručak.
Naime, banana može biti štetna ako se jede umesto doručka. Iako tropsko voće ima mnogo odličnih kvaliteta kao što je visok nivo kalijuma, magnezijuma i vlakana, neće biti dobro da ga unosite kao zamenu za doručak.
Razlog tome je što je tropsko voće puno šećera (oko 25 %) i relativno kiselo. Istina je da će vam ono dati pristojnu privremenu energiju, ali ćete se veoma brzo osetiti umorni i ponovo gladni.
Mnogi lekari nazivaju ove namirnice „prirodnim slatkišima“. Ponekad mogu da izazovu neobičnu potrebu za hranom koja može da dovede do kasnijeg prejedanja.
Ipak, nisu sve nade izgubljene kada su u pitanju oni koji vole da pojedu bananu za doručak. Stručnajci za hranu nude rešenje.
Jedna banana i ništa više će verovatno izazvati da se osećate slabo nakon kraćeg vremena, ali ovaj negativan efekat možete neutralisati tako što ćete bananu kombinovati sa zdravim mastima, začinima i biljkama kako biste doveli insulin na odgovarajući nivo.
Lekari preporučuju sastojke kao što su kokosov puter, sirovi bademi, lan i čia semenke. Pošto su banane kisele, trebalo bi da neutrališete tu ksielinu uzimanjem kalijuma, vlakana i magnezijuma bez porasta šećera u krvi.
Zašto treba jesti bananu svakog dana?
Kao što rekosmo, banane su prirodna verzija slatkiša. One su prirodno toliko slatke da sve sa čime ih uparite dobija ukus nekog deserta. Uz to, mnogo su zdravija verzija od običnih slatkiša.
Kada se uzme u obzir široka upotrebljivost, dostupnost i jednostavna prenosivost, ali i ukus banana, i nije iznenađujuća činjenica da je globalna proizvodnja ovog tropskog voća uvek na maksimumu. Zapravo, banane su voće koje se najviše izvozi na celom svetu.
I pored njihove popularnosti, neki ljudi i dalje izbegavaju banane zbog to što one sadrže veliki broj ugljenih hidrata i šećera, u odnosu na ostalo voće.
Ali ne treba zaboraviti da su našem telu potrebni ugljeni hidrati kako bismo mu dali energiju i za razliku od prerađenih slatkiša, šećeri u banani su spojeni sa mnogim vitaminima i mineralima.
Plus, banane su bogate hranljivim vlaknima koji usporavaju varenje šećera i čine vas duže vreme sitim.
Tako da ako se pitate da li su banane zdrave, odgovor je naravno – da!
Banane vam pomažu da ostanete hidrirani. Sigurno se pitate kako čvrsta hrana može da pomogne u hidrataciji. Kalijum igra ulogu u procesu regulacije ravnoteže tečnosti u našem organizmu, naročito elektrolita koje gubimo (natrijum, magnezijum, kalcijum i kalijum) nakon napornog treninga.
Umerena do intenzivne aktivnosti može da izazove male ćelijske promene u nivoima kalijuma i sportisti se stalno opominju da jedu hranu bogatu kalijumom kako bi izbegli ove disbalanse.
Kalijum je važan mineral za naše srce. Istraživanja pokazuju da veliki unos kalijuma može da se poveže sa značajnim snižavanjem krvnog pritiska i smanjenim rizikom od moždanog udara. To je zbog toga što kalijum pomaže da se oslobodite viška natrijuma iz vašeg organizma kroz urin i time smanjite potencijalna oštećenja koja ovaj element nanosi vašem srcu.
Jedan od najboljih razloga zbog čega treba jesti banane jeste njihov prirodno sladak ukus i mekana tekstura koja ih čini idealnim sastojkom u mnogim kolačima. Možete staviti bananu umesto šećera u skoro svakom receptu.
Banane održavaju vaše bubrege zdravim
Jedna banana dnevno može pomoći da retko posećujete lekare. U jednom istraživanju se došlo do podataka da su oni ljudi koji su jeli dosta voća i povrća (3 porcije dnevno) imali manji rizik od razvoja karcinoma renalnih ćelija, što je jedan od uobičajenih tipova kancera bubrega.
Kada se posmatra voće, banane izgleda imaju najveći efekat zbog velike koncentracije fenola, jedinjenja sa antioksidansnim efektima.
Još jedna velika studija je pokažala da žene koje su unosile više od 4099 mg kalijuma dnevno, imale su 35 % manji rizik od pojave kamena u bubregu u odnosu na žene koje su unosile manje od 207 mg.
To je zbog toga što nam kalijum pomaže da izbacimo višak kalcijuma koji igra glavnu ulogu u stvaranju kamena u bubrezima.
Čemu služi kora banane?
Neko bi pomislio da se šalimo jer većina ljudi misli da kora banane treba da se baci u smeće ili da se podmetne nekome da se oklizne. Međutim, stvari stoje drugačije. Ima toliko različitih fantastičnih činjenica u vezi sa korom banane koje se često previđaju u svakodnevnom životu.
Na primer, kora se može upotrebiti kao proizvod za čišćenje ili kao sastojak u vašoj dnevnoj nezi lepote.
Kora banane sadrži vitamine C i E, kao i kalijum, cink, gvožđe i mangan. Ovi hranljivi sastojci mogu da umire kožu pod upalom i da smanje pojavu akni i bubuljica. Pored toga, kora sadrži lutein i karotenoide, a to su jedinjenja rastvorljiva u mastima koja takođe pomažu u borbi protiv upale i pojave bubljica i bolnih akni.
Sve što treba da uradite jeste da istrljate lice unutrašnjom stranom kore banane i ostavite 5 do 10 minuta. Posle toga isperite lice. Ovaj postupak ponavljajte dva puta dnevno.
Bore na licu se pojavljuju kada koža gubi svoju elastičnost i glatkost. Antioksidansi i vitamin C u banani mogu da pomognu da smanjite pojavu bora.
Trljajte koru banane po licu i ostavite da odstoji oko pola sata ili preko cele noći. Isperite lice i nanesite hidrantnu kremu. Ovakav postupak možete da ponavljate 3 puta nedeljno.
Polirajte svoju srebrninu korom banane
Kada vaše srebro počne da gubi svoj sjaj ili kada počne da tamni, probajte da iskoristite koru banane. Unutrašnjost kore banane sadrži supstance kao što su kalijum koji pomaže da se očiste metalni predmeti.
Uzmite koru banane i stavite je u blender. Dodajte pola šolje vode u mešavinu. Miksajte dok ne napravite pastu. Istraljajte svoju srebrninu ovom pastom nekoliko minuta.
Izbelite zube uz pomoć kore banane
Kora zrele banane je veoma bogata kalijumom koji pomaže da uklonite žute naslage koje se pojavljuju kao rezultat konzumaicije određenih napitaka kao što su kafa, čaj ili konzumiranja bobičastog voća kao što su borovnice i ribizle.
Operite zube i isperite ih dobro. Uzmite unutrašnju stranu kore banane i trljajte zube oko 2 minuta. Potom ponovo isperite zube i to ponavljajte svakog dana.ž
Kora banane pomaže da uklonite ožiljke.
Kora banane ima sposobnost da drastično smanji iritaciju na kožu poput oticanja, crvenila ili ožiljaka.
Zdrav recept za Banana sufle
Jedna porcija ovog kolača ima 168 kalorija.
Sastojci:
- 4 jaja, odvojeno žumance od belanceta;
- 1 belance;
- 2 kašike putera;
- 120 g izgnječene zrele banane;
- 40 g šećera;
- 1 kašika kukuruznog skroba;
- 1 kašika limunovog soka;
- 1 kašika ruma;
- Četvrt kašičice izrendane kore limuna.
Priprema:
Ostavite belanca da odstoje na sobnoj temperaturi oko 30 minuta. U šerpici istopite puter na srednjoj toploti. Ubacite banane, šećer i skrob dok se ne sjedine mase. Pustite da proključa, mešajući neprestano. Kuvajte i mešajte dok se malo ne zgusne. Prebacite u veću činiju i dodajte limunov sok, rum i koru limuna.
Ubacite malu količinu tople mešavine u žumanca, a potom vratite sve nazad u činiju i mešajte konstantno. Pustite da se lagano hladi.
U velikoj činiji umutite belanca dok ne bude čvrsta pena. Špatulicom prebacujte deo po deo šama od belanaca u mešavinu sa bananom.
Sve zajedno prebacite u pripremljenu posudu za pečenje. Pecite na 350 stepeni oko 25 do 30 minuta.
