Sladoled je jedna od najlepših poslastica, i osveženje u isto vreme, jer je kremast, hladan i sladak. Ipak, kao i mnoge poslastice, pun je kalorija, šećera i masnoća.
Prirodno je da se zapitate kakvi su potencijalni nedostaci i loše strane ovog „slatkog greha“ i sasvim je normalno da želite da saznate da li možete da ga uključite u svoj meni i koliko često.
U narednim redovima ćemo pokušati da navedemo sve dostupne podatke u vezi sa nutritivnim sastavom uobičajenih vrsta sladoleda i eventualnim prednostima za zdravlje, kao i negativnim stranama njegove prekomerne konzumacije.
Koliko kalorija ima u sladoledu?
Prosečan broj kalorija u 100 g sladoleda iznosi 207.
Naravno, pošto je sladoled vrlo raznovrsna namirnica i može se praviti od sastojaka koji sa sobom nose različite nutritivne i kalorične vrednosti, to će i broj kalorija u sladoledu varirati u odnosu na vrstu sastojaka i način pripreme.
Na primer, sladoled od čokolade nosi najveći broj kalorija – 291. U sladoledu od vanile ima 189 kalorija, a u mlečnom sladoledu – 218. Voćni sladoled nosi najmanji broj kalorija – 101.
Mnogo ljudi kupuje porodične sladolede. Navešćemo broj kalorija koje imaju sladoledi koje možemo naći na našem tržištu.
100 g Grandissimo Milka sladoleda od čokolade i lešnika sadrži 268 kalorija.
100 g Grandissimo sladoleda sa belgijskom čokoladom sadrži 201 kaloriju.
100 g Grandissimo švarcvald sladoleda sadrži 172 kalorije, a isti taj sladoled sa straćatela i šumsko voće ukusom ima 175 kalorija.
100 g Grandissimo sladoleda od vanile nosi 211 kalorija.
100 g sladoleda Mini Quattro Chocomania sadrži 197 kalorija, a Mini Quattro Classic – 211 kalorija.
Sladoledi na štapiće ne zaostaju u broju kalorija. Na primer, 100 g sladoleda King Caramel Adventure nosi čak 372 kalorije. Običan King Classic daje 338 kalorija, a omiljeni King Obsession čak 417 kalorija.
Sladoled Mačo od čokolade ima 401 kaloriju.
Sladoled od čokolade, u kornetu (100 g) ima 329 kalorija, a kornet od vanile 296 kalorija.
Jeftiniji sladoledi kao što su Twice od vanile i čokolade imaju 152 kalorije.
Nutritivne vrednosti sladoleda
Običan industrijski sladoled od vanile sadrži 27.2 g šećera, 8.2 g masti i 4.5 g proteina.
Industrijski sladoled od čokolade sadrži 34.9 g šećera, 15.5 g masti i 5.1 g proteina.
Industrijski voćni sladoled sadrži 21 g šećera, 1.7 g masti i 1.4 g proteina.
Prednosti i mane sladoleda kada je u pitanju zdravlje
Ne znamo da li možete da se pridržavate dijete, ako imate potrebu da zadovoljite neodoljivu žudnju za ukusnim, kremastim sladoledom. Neki sladoledi sadrže više od 300 kalorija po porciji od svega 70 g.
Jedina dobra vest u svemu ovome jeste da su sada u komercijalnoj ponudi mnoge vrste sladoleda koje će obradovati vaše težnje da ipak unesete manje kalorija, a da ipak uživate u ovoj poslastici.
Naš savet vam je da pre nego što krenete ka odeljku sa sladoledima u vašem supermarketu, prvu uporedite kalorije i dobro pregledate etiketu sa nutritivnim sastavom kako biste napravili najpametniji izbor.
Porcija sladoleda od vanile (prosečnog, industrijskog) sadrži 137 kalorija, 7.3 g masnoća, 53 mg natrijuma, 16 g ugljenih hidrata, 0.5 g hranljivih vlakana, 2.3 g proteina i 14 g šećera.
Sladoled jeste vrlo ukusan, ali nikada ne treba zaboraviti da je to visokokalorična hrana sa velikim udelom masti. Mnogi nutricionisti opisuju kalorije u sladoledu kao „prazne kalorije“.
Hrana koja se naziva praznokaloričnom hranu daje energiju pre svega u obliku aditivnih šećera i vrlo nezdravih čvrstih masti kao što su zasićene masti ili transmasti. Ljudi koji se bave zdravom ishranom preporučuju da se maksimalno ograniči unos ovakve vrste namirnica.
Da li to onda znači da nikako ne bi trebalo da jedemo sladoled? Naravno, odgovor je ne. Treba uživati u ovoj poslastici svakako, ali u umerenim količinama. Kada jedete sladoled, vodite računa o mastima i kalorijama i nikada mu se ne prepuštajte do kraja. Uvek vodite računa i o veličini porcije.
Kalorije u porciji sladoleda mogu biti veoma različite u odnosu na one koje su navedene na etiketi. Porcija sladoleda je, u principu, 100 g, međutim, većina nas pojede mnogo veće količine.
Kao što smo rekli, kalorije i nutritivne vrednosti u sladoledu mogu varirati u velikoj meri u zavisnosti od ukusa, pa i proizvođača i vrste sladoleda.
Najbolji način da se prikažu razlike u nutritivnom sastavu i broju kalorija između različitih vrsta sladoleda jeste da se uporede iste količine sladoleda od vanile koji je pripremljen na različite načine.
Podaci se odnose na porciju od 70 g.
U običnom, regularnom sladoledu ima 140 kalorija, 7g ukupnih masti, 30 mg holesterola, 2 g proteina, 17 g ukupnih ugljenih hidrata i 14 g šećera.
U premijum sladoledu od vanile ima 210 kalorija, 13 g ukupnih masti, 70 mg holesterola, 3 g proteina, 20 g ukupnih ugljenih hidrata i 19 g šećera.
U sladoledu sa niskim sadržajem masnoća (low-fat) ima 130 kalorija, 2.5 g ukupnih masti, 10 mg holesterola, 3 g proteina, 17 g ukupnih ugljenih hidrata i 13 g šećera.
U sladoledu koji nema dodate industrijske šećere ima 115 kalorija, 5 g ukupnih masti, 18 mg holesterola, 3 g proteina, 15 g ukupnih ugljenih hidrata i 4 g šećera.
U većini slučajeva, onaj sladoled koji nazivamo premijum sladoledom i koji je procesuiran tako da ima bogatiji i kremastiji ukus nego običan sladoled, ima i mnogo više masnoća, šećera i kalorija.
Moglo bi se reći da je interesantno to da sladoledi koji se vode kao sladoledi sa niskim sadržajem masti ili oni bez dodatih šećera i koji se obično reklamiraju kao zdravije varijante, mogu sadržati iste količine kalorija kao i regularni sladoledi.
Uz to, proizvodi koji nemaju dodatih šećera, u stvari imaju šećerne alkohole kao aditive, a oni izazivaju probleme sa varenjem, gasove i nadutost kod nekih osoba.
Na kraju, treba reći da većina sladoleda sadrži dovoljne količine kalcijuma i fosfora, i to oko 6 do 10 % od preporučenih dnevnih vrednosti. Ovi minerali su važni za mišićnu funkciju i zdravlje kostiju.
Ipak, ovi minerali ne mogu da budu kompenzacija za veliki broj kalorija i šećera.
Negativne strane sladoleda
Kao što znamo, sladoled (ukoliko nije domaći i ukoliko ga niste sami napravili) spada u industrijski proizvod. Kao takav, on sa sobom nosi mane kada je u pitanju ishrana i naše zdravlje.
Svi znamo da je sladoled prepun šećera. Mnoge vrste sladoleda sadrže od 12 do 24 g dodatih (veštačkih) šećera i to samo u jednoj porciji od sedamdesetak grama. Preporuka nutricionista je da ograničite unos ovakvih šećera na ispod 10 %. To bi značilo da ako dnevno smete da unesete 2000 kalorija, onda šećera treba da bude svega 50 g.
Jedna ili dve male porcije sladoleda vas mogu prebaciti izvan granica vaše dnevne doze.
Nažalost, mnoga istraživanja dokazuju da je prekomeran unos šećera povezan sa mnogostrukim zdravstvenim stanjima kao što su gojaznost, dijabetes, srčana oboljenja i bolest masne jetre.
Sladoled je, dakle, pun kalorija, a ima vrlo malo kvalitetnih hranljivih sastojaka (osim fosfora i kalcijuma). Ukoliko sladoled jedete samo povremeno, onda ne bi trebalo da brinete o nedostatku nutritijenata.
Međutim, ako često zamenjujete hranu koja je bogata hranljivim sastojcima (vože, povrće, integralne žitarice) sladoledom, onda bi vašem organizmu moglo da nedostaje mnogo toga, pre svega vitamini i minerali.
Uz to, vodite računa, jer veliki broj kalorija iz sladoleda može da dovede do gojenja. Teško je suzdržati se, znamo, ali budite obazrivi!
Sladoled može biti štetan ako se jede svakodnevno i zbog toga što često sadrži nezdrave aditive. Ovo se, naravno, ne odnosi na domaći sladoled ili sladoled iz proverenih privatnih radnji koje su specijalizovane samo za izradu sladoleda.
Mnogi sladoledi su ozbiljno podvrgnuti procesuiranju i sadrže sastojke kao što su veštački ukusi i aditivi.
Neki od tih veštačkih sastojaka i konzervanasa se povezuju sa izuzetno negativnim efektima kada je zdravlje u pitanju.
Uvek pogledajte etiketu na sladoledu i uverite se da se u njemu ne nalazi benzofenon. Ovo jedinjenje se često može naći u slatkišima i sladoledu, a povezivano je sa kancerom u nekim studijama sporvedenim nad životinjama.
Pored toga, industrijski sladoledi često sadrže veštačke boje za hranu. Takve boje su indigo karmin i eritrozin. Iako su ove veštačke boje za hranu odobrene od Svetske zdravstvene organizacije, mnogi istraživači ih povezuju sa problemima u ponašanju i hiperaktivnošću kod dece.
Postoji još jedno sredstvo koje se stavlja u sladoled jer služi da zgusne i teksturiše hranu. To je „guar guma“ koja se generalno smatra bezbednom, ali je neki naučnici povezuju sa blagim neželjenim efektima kao što su grčevi, gasovi i nadimanja.
Studije na životinjama su ukazale i na to da karaginan, koji se takođe nalazi u nekim vrstama industrijskih sladoleda može da dovede do intestinalne upale.
Kako uključiti sladoled u zdrav način ishrane? Da li je to moguće?
Normalan način života, umerena ishrana…umerenost u svemu – to su zlatna pravila, oduvek. Naravno da je savršeno prihvatljivo da, s vremena na vreme, uživate u omiljenom sladoledu, a da ujedno ostanete zdravi i zgodni.
Da biste izbegli preterivanje, ograničite sebe na male porcije. Nikada nemojte kupovati velika, porodična pakovanja sladoleda jer onda nećete umeti da stanete.
Pojedite jednom u nedelju dana štapić omiljenog sladoleda i gledajte da posle toga imate nekakvu fizičku aktivnost!
Zapamtite i to da iako vam varijante koje se reklamiraju kao one sa manje masnoća ili manje šećera mogu učiniti zdravije, to ne mora obavezno da znači da su ti sladoledi hranljiviji ili da imaju manje kalorija od ovih drugih. Uz to, i oni mogu imati veštačke sastojke.
Iskoristite svoje pravo i uvek pročitajte šta piše na etiketi na pozadini sladoleda.
Kako doći do zdravog sladoleda?
Kada kupujete sladoled uvek gledajte da izaberete onak koji je napravljen od prirodnih sastojaka, kao što su mleko, kakao, prava vanila, pavlaka i sl.
Izbegavajte industrijske sladolede, a naročito one koji imaju sitna slovca na etiketi, pa da ne možete ni da vidite šta piše.
Kada ste u posebnom režimu i kada vodite računa o unosu kalorija, birajte sladoled sa manje dodatih šećera i sa manje od 200 kalorija po porciji.
Isto tako, možete napravitisladoled i sami tako što ćete iskoristiti samo dva prosta sastojka: 4 kašike nezaslađenog kravljeg, bademovog ili kokosovog mleka i 2 zamrznute banane.
Stavite ove sastojke u blender i izmiksujte ih dok ne dobijete kremastu konzistenciju. Dodajte još mleka ako je potrebno i uživajte u poslastici odmah ili je stavite da se zamrzne, pa je tek onda konzumirajte.
Ponovićemo: ključ je u umerenosti i u izboru zdravih i prirodnih sastojaka!
